Која је разлика између ферментисаног бета-каротена и обичног бета-каротена?

Шта је бета-каротен?

Бета каротенје пигмент који припада породици каротеноида, који су природни пигменти који се налазе у различитом воћу, поврћу и другој биљној храни. Бета-каротен је познат као каротеноид провитамина А јер се у телу може претворити у витамин А. Витамин А је неопходан за добар вид, здрав имуни систем и правилно функционисање многих органа у телу. Намирнице богате бета-каротеном укључују шаргарепу, слатки кромпир, спанаћ и манго.

Ферментисани бета-каротен

Ферментација је процес који користи микроорганизме, као што су бактерије или квасци, да разбију или трансформишу супстанцу. Када је у питању бета-каротен, овај процес се може десити када микроорганизми разграђују биљне изворе бета-каротена, као што су шаргарепа или слатки кромпир. Неке студије сугеришу да ферментисани бета-каротен може имати здравствене предности изнад оних од обичног бета-каротена због његовог разлагања на једињења која се лакше апсорбују у телу.

Извори ферментисаног бета-каротена укључују ферментисано поврће попут киселог купуса или кимчија, као и одређене врсте квасца који се могу наћи у суплементима. Међутим, важно је напоменути да неће сва ферментисана храна садржати значајне количине бета-каротена.

Редовни бета-каротен

Редовни бета-каротен се може наћи у разним врстама воћа и поврћа, укључујући шаргарепу, слатки кромпир, спанаћ и кељ, између осталог. Бета-каротен је прекурсор витамина А, који је неопходан за здрав вид, кожу и функцију имуног система. Истраживачи су такође открили да бета-каротен има антиоксидативна својства, која могу помоћи у заштити наших ћелија од оштећења изазваних слободним радикалима.

Иако се обичан бета-каротен генерално сматра безбедним, било је забринутости око његове употребе у суплементима. Конкретно, студије су откриле да узимање високих доза суплемената бета-каротена може повећати ризик од рака плућа код пушача. Због тога је важно узимати бета-каротен из целе хране кад год је то могуће.

Поређење ферментисаног бета-каротена и обичног бета-каротена

Када се пореди ферментисани бета-каротен и обични бета-каротен, треба узети у обзир неколико фактора. На пример, ферментисани бета-каротен може да садржи јединствена једињења која се не налазе у обичном бета-каротену, што може пружити додатне здравствене користи. Поред тога, тело може лакше да апсорбује ферментисани бета-каротен због његовог разлагања на једноставнија једињења.

Међутим, важно је напоменути да неће сва ферментисана храна садржати значајне количине бета-каротена. Поред тога, садржај хранљивих материја у ферментисаној храни може да варира у зависности од специфичних микроорганизама и услова који се користе за процес ферментације. Због тога је важно одабрати ферментисану храну која је богата бета-каротеном и конзумирати је као део уравнотежене исхране.

Док и ферментисани бета-каротен и обични бета-каротен нуде здравствене предности, постоје неке важне разлике које треба узети у обзир. Ферментисани бета-каротен може да садржи јединствена једињења која тело лакше апсорбује, али неће сва ферментисана храна садржати значајне количине овог хранљивог материја. Због тога је важно одабрати висококвалитетне изворе ферментисаног бета-каротена и конзумирати их као део уравнотежене исхране која укључује разноврсно воће и поврће.

Како добити ферментисани бета-каротен

Ферментација је процес разлагања органских једињења коришћењем микроорганизама попут бактерија, квасца или гљивица. Ферментацијом бета-каротена можемо повећати његову биорасположивост, што значи да наше тело може да га апсорбује и користи ефикасније.

Дакле, хајде да погледамо како да добијемо ферментисани бета-каротен.

• Ферментисано поврће Један од најбољих начина за добијање ферментисаног бета-каротена је ферментисано поврће попут киселог купуса, кимчија и киселих краставаца. Ово поврће је богато бета-каротеном и ферментисано је бактеријама млечне киселине. Ферментацијом овог поврћа не само да се повећава њихова хранљива вредност, већ и побољшава њихов укус.
• Ферментисани млечни производи Ферментисани млечни производи као што су јогурт и кефир су такође добри извори ферментисаног бета-каротена. Ови млечни производи садрже бактерије млечне киселине, које углавном ферментишу лактозу, шећер који се налази у млеку. Процес ферментације разлаже лактозу у млечну киселину, која овим производима даје њихов оштар укус.
• Ферментисана пића Ферментисана пића попут комбуче и кваса су такође добри извори ферментисаног бета-каротена. Ова пића се праве ферментацијом чаја, поврћа или воћног сока са симбиотском културом бактерија и квасца. Комбуча и квас садрже антиоксиданте и пробиотике, који могу побољшати здравље црева.
• Суплементи Суплементи су још један начин да добијете ферментисани бета-каротен. Неки суплементи се праве ферментацијом бета-каротена са лактобацилом, што повећава његову биорасположивост. Међутим, неопходно је одабрати реномирани бренд и консултовати здравственог радника пре него што узмете било који додатак.

Ферментисани бета-каротен је есенцијални нутријент који нуди неколико здравствених предности. Можете га добити из ферментисаног поврћа, млечних производа, пића и суплемената. Додавање ферментисане хране вашој исхрани може побољшати ваше опште здравље и благостање. Дакле, почните да уносите ферментисану храну у своју дневну рутину и искористите предности.